Afe­ra ko­ja je po­sled­njih da­na uz­bur­ka­la svjet­sku jav­nost, a ti­če se of­šor fir­mi i taj­nih ra­ču­na u Pa­na­mi, uka­za­la je i na bli­ske ve­ze sa­rad­ni­ka pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća sa gru­pom kon­tro­verz­nih pa­le­stin­skih bi­zni­sme­na. Osim što je pre­mi­je­rov sa­vjet­nik Vo­jin Vla­ho­vić na li­sti di­rek­to­ra pa­nam­ske fir­me Mon­te Me­na In­vest­ment Fund S.A, sa jed­nim od di­rek­to­ra te fir­me u po­slov­nim ve­za­ma je i do­sko­ra­šnji dr­žav­ni se­kre­tar u Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja Cr­ne Go­re Mi­na Jo­vo­vić.
Pa­le­stin­ski bi­zni­smen Ju­suf El Sa­raj, ko­ji je bio s Vla­ho­vi­ćem na li­sti di­rek­to­ra kom­pa­ni­je Mon­te Me­na In­vest­ment Fund S.A 30. ju­na 2010. go­di­ne osno­vao je u Pod­go­ri­ci fir­mu A gud start in Mon­te­ne­gro, či­ji je iz­vr­šni di­rek­tor bi­la Mi­na Jo­vo­vić.
Pret­hod­no je El Sa­raj u Pa­na­mi bio me­đu di­rek­to­ri­ma fir­me Mon­te Me­na In­vest­ment Fund S.A, gdje su bi­li i Vo­jin Vla­ho­vić, Ve­se­lin Vu­ko­tić, kon­tro­verz­ni pa­le­stin­ski bi­zni­smen Mo­ha­med Ra­šid, egi­pat­ski bo­ga­taš Sa­mih Sa­vi­ris, i Hi­šam Abu Se­na i Ma­džed Ški­rat.
Pre­ma do­ku­men­ti­ma iz Cen­tral­nog re­gi­stra Pri­vred­nog su­da Cr­ne Go­re, Ju­suf El Sa­raj je ovla­šće­ni za­stup­nik kom­pa­ni­je A gud start in Mon­te­ne­gro. On je osni­vač, kao i Mi­na Jo­vo­vić, a tu su i Mla­den Mi­ja­to­vić, Mi­lo Ko­va­če­vić, Igor Bu­di­mir i Bran­ko Sto­ja­no­vić. Iz po­me­nu­tih do­ku­me­na­ta se vi­di da je Jo­vo­vićeva iz­vr­šni di­rek­tor, a da je dje­lat­nost pred­u­ze­ća „kon­sul­tant­ske ak­tiv­no­sti u ve­zi s po­slo­va­njem i osta­lim upra­vlja­njem”.
Vla­da Cr­ne Go­re ime­no­va­la je po­lo­vi­nom pro­šle go­di­ne Mi­nu Jo­vo­vić za dr­žav­nu se­kre­tar­ku u Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja. Pri­je to­ga, ka­ko po­ka­zu­ju vla­di­na do­ku­men­ta, Jo­vo­vi­će­va je oba­vlja­la du­žnost na­čel­ni­ce Di­rek­ci­je za in­ve­sti­ci­o­ne pro­jek­te u Di­rek­to­ra­tu za imo­vin­sko-prav­ne po­slo­ve. Na je­sen pro­šle go­di­ne, od­lu­kom pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, Mi­na Jo­vo­vić, Mi­le­na Ra­du­lo­vić i Ana To­do­ro­vić su ime­no­ve­ne u Od­bor di­rek­to­ra HTP Mi­lo­čer. Pre­ma re­gi­stru Pri­vred­nog su­da, ova fir­ma je u sto­pro­cent­nom vla­sni­štvu Vla­de, a vi­di se da je Jo­vo­vi­će­va na če­lu Od­bo­ra di­rek­to­ra.
Ta­ko­đe, na saj­tu Age­nci­je za an­ti­ko­rup­ci­ju mo­že se vi­dje­ti imo­vin­ski kar­ton Mi­ne Jo­vo­vić, iz 2015. go­di­ne, u ko­me ne­ma po­da­ta­ka o nje­nom an­ga­žma­nu u fir­mi A gud start in Mon­te­ne­gro, iako je nje­no ime u re­gi­stru, a sta­tus fir­me je ta­kav da je „re­gi­stro­va­na”, a ne obri­sa­na.
Od kra­ja pro­šle go­di­ne, me­đu­tim, Jo­vo­vi­će­va ni­je u Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja Cr­ne Go­re, ko­je pred­vo­di mi­ni­star Ra­do­je Žu­gić. Pre­ma po­da­ci­ma iz Pri­vred­nog su­da, ona je 16. fe­bru­a­ra ove go­di­ne osno­va­na fir­mu „Li­ding in­vest­ment kon­sal­ting”.
Ve­za vr­ha cr­no­gor­ske vla­sti s pa­le­stin­skim bi­zni­sme­ni­ma po­seb­no je do­šla u fo­kus jav­no­sti ka­da je otvo­re­na afe­ra „Kra­lji­či­na pla­ža”, 2014. go­di­ne. Ta­da je utvr­đe­no da je Đu­ka­no­vić dao cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo biv­šem pa­le­stin­skom mi­ni­stru bez­bjed­no­sti Mo­ha­me­du Da­hla­nu, iako je u nje­go­voj ze­mlji vo­đen po­stu­pak pro­tiv nje­ga zbog op­tu­žbi za ko­rup­ci­ju. Uz Da­hla­na, po­seb­no je in­te­re­sant­na ulo­ga Mo­ha­me­da Ra­ši­da, ko­ji je na­ja­vlji­vao mi­li­on­ske in­ne­sti­ci­je u Cr­noj Go­ri, a u Pa­le­sti­ni je osu­đen za ko­rup­ci­ju. Ra­šid je sa pre­mi­je­ro­vim sa­rad­ni­ci­ma na je­sen 2007. go­di­ne u Pa­na­mi osno­vao fir­mu Mon­te Me­na In­vest­ment Fund S.A, a ne­gdje u isto vri­je­me u Cr­noj Go­ri je osno­va­na kom­pa­ni­ja slič­nog na­zi­va. Plan je bio da se na lo­ka­li­te­tu Sko­či­đe­voj­ka iz­gra­di luk­su­zni tu­ri­stič­ki kom­pleks, a kao je­dan od glav­nih pro­mo­te­ra tog pro­jek­ta po­mi­njao se upra­vo Ju­suf El Sa­raj. Vre­me­nom, re­a­li­za­ci­ja po­sla po­če­la je da se ote­že, da bi na kra­ju ci­je­la stvar pro­pa­la, a imo­vi­nu na ko­joj je tre­ba­lo da se gra­di pre­u­ze­le su ban­ke.
Ju­suf El Sa­raj je, me­đu­tim, po­sled­njih go­di­na bio u fo­ku­su po­je­di­nih ta­blo­i­da u Sr­bi­ji, jer je bio ak­ter me­dij­skih skan­da­la sa ne­kim ta­mo­šnjim estrad­nim zvi­je­zda­ma. Po­mi­nja­no je da ži­vi na re­a­laci­ji Be­o­grad–Ka­i­ro–Cr­na Go­ra, kao i da je nje­go­va jah­ta usi­dre­na u ne­koj od cr­no­gor­skih ma­ri­na.
El Sa­raj i Ra­šid su ta­ko­đe po­mi­nja­ni u ne­kim dru­gim po­slov­nim ko­mo­bi­na­ci­ja­ma. Ina­če je pre­ma pre­su­di pa­le­stin­skog su­da Mo­ha­med Ra­šid du­žan da u bu­džet vra­ti 15 mi­li­o­na do­la­ra, ali ni­je po­zna­to da li je ta pre­su­da iz­vr­še­na.
Cr­no­gor­ski is­tra­žni or­ga­ni is­pi­tu­ju da li je 13 ov­da­šnjih kom­pa­ni­ja umi­je­ša­no u svjet­ski po­re­ski skan­dal. Iz Po­re­ske upra­ve su sa­op­šti­li da su upo­zna­ti sa afe­rom, a na ra­svje­tlja­va­nju ra­de dr­žav­no tu­ži­la­štvo i Upra­va za spre­ča­va­nje pra­nja nov­ca i fi­nan­si­ra­nja te­ro­ri­zma. M.V.


Bez od­go­vo­ra na pi­ta­nja „Da­na”

Do­sko­ra­šnji dr­žav­ni se­kre­tar u Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja Mi­na Jo­vo­vić ni­je od­go­vo­ri­la na pi­ta­nja „Da­na” ve­za­no za fir­mu A gud start in Mon­te­ne­gro, uklju­ču­ju­ći i pi­ta­nje ka­kve su bi­le bi­le nje­ne po­slov­ne ak­tiv­no­sti. Iako je u te­le­fon­skom raz­go­vo­ru sa no­vi­na­rom na­go­vi­je­sti­la da bi mo­gla da od­go­vo­ri na pi­ta­nja ko­ja su po­sla­ta elek­tron­skom po­štom, to se ipak ni­je de­si­lo.
Pi­ta­li smo ko­je je sve funk­ci­je po­kri­va­la u fir­ma­ma u ko­ji­ma se nje­no ime po­mi­nje, ka­kva je bi­la nje­na ve­za sa dru­gim osni­va­či­ma kom­pa­ni­je A gud start in Mon­te­ne­gro, za­što u nje­nom imo­vin­skom kar­to­nu za 2015. go­di­nu ni­je spo­me­nut njen an­ga­žman u toj pri­vat­noj fir­mi i ka­kve su bi­le nje­ne po­slov­ne ak­tiv­no­sti.


Obje­lo­da­nje­no 11,5 mi­li­o­na do­ku­me­na­ta

Ob­ja­vlji­va­nje do­ku­me­na­ta iz fir­me Mo­sak Fon­se­ka, ko­ja se od­no­si na taj­ne ra­ču­ne i of­šor fir­me u Pa­na­mi, iza­zva­lo je pa­žnju go­to­vo svih svjet­skih me­di­ja. U afe­ri na­zva­noj „Pa­na­ma pej­pers” ima 11,5 mi­li­o­na do­ku­men­ta i 2,6 ter­baj­ta in­for­ma­ci­ja, iz­vu­če­nih iz fir­me Mo­sak Fon­se­ka. Po­mi­nju se 13 kom­pa­ni­ja iz Cr­ne Go­re. Ta­ko­đe, na­vo­de se i dva kli­jen­ta i dva kraj­nja ko­ri­sni­ka, kao i 16 ak­ci­o­na­ra.